карначи карначи́ ка́рначи мн. "поплавок невода", олонецк. (Кулик.). Заимств. из зап.-фин.; ср. фин. kaarnas, род. п. kaarnaksen "поплавок из коры на сети"; см. Калима 109.
карначи мн. "поплавок невода", олонецк. (Кулик.). Заимств. из зап.-фин.; ср. фин. kaarnas, род. п. kaarnaksen "поплавок из коры на сети"; см. Калима 109.