подсвечник сущ.муж.неод. (1)
мн.вин.
ним, за ним несли увесистые подсвечники, подносы с сластями и лакомстваПут2.
Rzeczownik
подсвечник m
świecznik m
1. ljus|stake
{²st'a:ke}2. stake
3. ljusstake -t -n
м.
chandelier m; bougeoir m (низкий)
candelero m, candelabro m
shamdon
شمعدان
2. küünlajalg
kinara (vi-), marufaa (-), tawafa (-)
kynttilänjalka