Разѹмьници. иже ты˫а же ереси приимъше... срамотѹ неистово дѣлающе. (ἐκμανῶς) КЕ XII, 253а; обаче полезно ɤвѣдахомъ видѣхъ неистово въжегъшасѧ. (μανικῶς) ПНЧ XIV, 28б; послѣ же неистово въ бесловеснѹю ˫арость въпадем(ъ). (τῇ μανίᾳ) Там же, 28в.
таковыи [великий Анастасий] гораздъ бы(с) волшвенымь прельщениѥмь, ˫ако воинѹ зазрѧше въинѹ вѣдыи Аполонь˫а ˫ако неистово носѧ философьскѹю мѹдрость и хытрость имѹще. (μὴ ἀκριβῆ) ГА XIII–ХIV, 185г.
неи́стово аплоди́ровать — çılgınca alkışlamak
неи́стово крича́ли ча́йки — martılar deli gibi bağrışıyordu
неи́стово напада́ть на кого-л. — birine azgınlıkla saldırmak
Przymiotnik
неистовый
niepohamowany
wściekły
żywiołowy
rozszalały
Przysłówek
неистово
niepohamowanie
frenetycznie
szalenie
zapamiętale
w szale
сравн. ст.: неистовее
несамовитоот слова: неистовый прилаг.Краткая форма: неистов
сравн. ст.: неистовее
шаленийcon furia, con rabia, con frenesí, frenéticamente
неистово кричать — vociferar vi, gritar a voz en cuello
violemment, avec violence; frénétiquement, avec frénésie, avec fureur
неистово кричать — vociférer vi; hurler comme un écorché; s'époumonner (fam)
2. metsikult
3. ohjeldamatult
4. pööraselt
5. raevukalt
• nespoutaně
• zběsile
• zuřivě