Rzeczownik
zaparcie n
запор m
zaparcie odczas. n
отрицание n
отречение n
самозабвение n
самоотверженность f
zaparcie się odczas. n
отрицание n
отречение n
самозабвение n
самоотверженность f
+ obstrukcja;
zatwardzenie pracować z ~em работать самозабвенно (с самозабвением)
[запарчє]
n
запор med.