BÍÐA
{b̥i:ða}
vt bíð, beið, biðum, beðið (e-s, eftir e-m)
ждать (кого-л.)
bíða af sér storm — пережидать непогоду
þetta verður að bíða — с этим придётся подождать
bíddu við! — ну, подожди же!
◊
bíða e-s bætur — получить возмещение за что-л.
bíða ósigur — потерпеть поражение